X
Balkan je cool

Imali su 5 milijardi evra i prijem u EU na stolu, ali su izabrali krvoproliće

Na petnaestogodišnjicu raspada Jugoslavije u januaru 2007. godine bivši predsednik Makedonije Kiro Gligorov govorio je o tome kako rat mogao da bude izbegnut, da nije bilo sujete i ličnih ambicija lidera Srbije i Hrvatske Slobodana Miloševića i Franje Tuđmana. Slične navode mogli smo i pre i posle toga da čujemo od raznih svedoka rasturanja bivše Jugoslavije, ali i inostranih političara i analitičara. I često se postavljalo pitanje šta bi bilo da su predsednici republika tada prihvatili čuvenu ponudu za brzi ulazak u EU i pomoć od pet milijardi, prenosi ”Telegraf.rs”.

Da li je plan koji je u Beograd donela “evropska trojka” zaista mogao da spasi zajedničku državu od građanskog rata i okrene istoriju ovih prostora u nekom drugom pravcu? Mnogi učesnici tih događaja bi godinama kasnije rekli kako to “nije bila ozbiljna ponuda”.

Prema svedočenju Kire Gligorova, pred samo rasturanje Jugoslavije kao poslednji pokušaj da ne dođe do rata između republika u Beograd je došla “trojka iz Evropske zajednice”. Žak Delor, predsednik Evropske komisije, Hans Van den Bruk i ministar inostranih poslova Luksemburga Žak Santer, iz zemlje koja je u tom trenutku presedavala. Okupili su članove predsedništva i izabrane predsednike republika, kako bi im izneli plan.

Žak Delor je pročitao predlog koji je bio usaglašen na Ministarskom savetu EU. ‘Prvo, političkom odlukom Jugoslavija će biti odmah primljena u EU. Drugo, da uspe reforma Ante Markovića, dobićete iz budžeta EU pet i po milijardi dolara’, rekao nam je Delor. A onda se pokazao sav nerazuman odnos između predsednika republika – ako jedan kaže A, drugi kaže B – ispričao je Gligorov pre nešto više od decenije.

On je istakao da oseća deo odgovornosti jer je bio u tom timu.

– Nismo mogli nikako da se sporazumemo. Da nije moralo baš sve da se uništi što je bilo u bivšoj Jugoslaviji. Ja ne spadam među one ljude koji smatraju da je sve što je bilo u bivšoj Jugoslaviji bilo pogrešno i loše. Ima i rezultata. I te stvari treba odvajati. Delor nam je tada, takođe rekao da svaka republika koja želi da bude nezavisna treba da ide na referendum, i ako to potvrdi narod biće primljena u UN – rekao je Gligorov.

Uglavnom se ponuda iz EU tumačila kao ponuda koja bi pratila i konfederalno uređenje države, a Gligorov je posvedočio da je postojala i inicijalna ideja o referendumima za nezavisnost republika. Prema svedočenju pokojnog predsednika Makedonije, dvojica predsednika Srbije i Hrvatske nisu prihvatili Delorov plan.

Javio se Milošević i rekao: ‘Ja smatram da treba da stvorimo čvrstu i modernu federaciju sa centrom u Beogradu’. Potom se javio i Tuđman i rekao: ‘Ja osećam da imam istorijsku misiju da obnovimo hrvatsko kraljevstvo. Mi smo imali državu, i sad je treba obnoviti. I drugo me ne interesuje’. A onda jadni Alija Izetbegović kaže: ‘Molim vas nemojte tako, hajde da prihvatimo kao osnovu za razgovor, pa će tu biti sugestija raznih. A ako toga ne bude u Bosni će biti krvi do kolena’ – prisetio se Gligorov susreta sa evropskom trojkom.

Da je taj plan prihvaćen, smatrao je bivši predsednik Makedonije stvari na Balkanu krenule bi u posve drugom pravcu prenosi ”Telegraf.rs”.

– Da je bivša Jugoslavija ostala cela izbegavši pogubne ratove devedesetih i ušla u Evropsku uniju, ne samo da bi ljudima u regionu bilo bolje, već bi i Evropska unija bila bolja – bio je zaključak projekta saradnika Nemačkog društva za spoljnu politiku (DGAP) Kornelijusa Adebara koji je razmotrio šta bi bilo da je Evropska unija uložila veće napore, pre svega finansijskim podsticajima, u opstanak Jugoslavije i njeno primanje u svoje članstvo.

Možda te zanima
error: Content is protected !!
X